KELJ SEME
Kelj glavičar Savoy - izvorna stara sorta
Kelj kakav i treba da bude. Izuzetno ukusna stara sorta čija genetika nije "zagađena" ukrštanjima i hibridizacijom. Poznat i kao gužvavi ili kovrdžavi kupus, ova posebna sorta formira mekane, naborane glavice koje su izuzetno otporne na hladnoću i nepovoljne uslove. Njegova mesnata, a ujedno meka struktura i nežan ukus čine ga savršenim za kuvanje, dinstanje i pripremu čuvenih sarmica, koje su naši stari rado pravili.
Ukoliko tražite ukusno, hranljivo i jednostavno povrće za uzgoj, kelj glavičar je pravi izbor za vašu baštu.
Zašto odabrati kelj Savoy?
Za razliku od običnog kupusa, ovaj kelj nema tvrdu i žilavu peteljku, pa se listovi lakše savijaju, što ga čini idealnim za sarmice. Pored toga, otporniji je na bolesti, pa je lak za uzgoj, čak i za početnike u baštovanstvu. Sve sorte "gužvavog kupusa" su poznata po svom bogatom sadržaju vitamina C, K i vlakana, pa spadaju u osnove zdrave ishrane.
Kako uzgajati kelj u svojoj bašti?
Setva semena i presađivanje
Po ustaljenom pravilu kelj se seje krajem proleća i početkom leta. Ova stara sorta je otporna na visoke i niske temperature. Mi smo sejali seme u čašice za rasad već u januaru. Takve biljke smo kasnije rasađivali u perma modele. Posejan u proleće i leto, glavice za berbu dospevaju u kasnu jesen. U međuvremenu možete skidati spoljne listove i koristiti ih u kuhinji, kao što bi ste to radili sa lisnatim keljom.
Najbolje ga je gajiti iz rasada, jer se tako postiže ranija i kvalitetnija berba. Sejte seme u aprilu i maju, a mlade biljke presađujte kada razviju nekoliko pravih listova. U zavisnosti od uslova, biljke su spremne za presađivanje u baštu za 4 do 6 nedelja nakon nicanja.
Priprema zemljišta
Kelj voli plodno, dobro drenirano zemljište bogato organskim materijama, ali mu ne smeta ni lošija zemlja. Najbolje uspeva na mestima gde su prethodno gajene mahunarke, jer tako dobija dodatne hranljive materije iz tla. Pre sadnje, zemljište je poželjno obogatiti kompostom ili stajnjakom. Neutralna do blago kisela pH vrednost tla (6,0 - 7,5) je idealna za rast i razvoj ove biljke.
Zalivanje i nega
Umereno zalivajte. Najvažnije je da zemljište ne bude suvo u periodu formiranja glavica. Takođe, preporučuje se malčiranje kako bi se zadržala vlaga i smanjila pojava korova. Ukoliko želite zdrav i jak kelj, povremeno ga prihranite prirodnim đubrivima, poput tečnog stajnjaka ili komposta.
Otpornost i prilagodljivost
Jedna od najvećih prednosti ove sorte je njena izuzetna otpornost na hladnoću. Savoy glavičar podnosi temperature ispod nule i često može ostati u bašti čak i tokom zime, pružajući svežu berbu kada je drugo povrće već davno ubrano. Ukoliko želite kasnu jesenju i zimsku berbu, preporučuje se setva krajem jula ili početkom avgusta.
Berba i čuvanje
Berba kelja počinje kada glavice dostignu punu veličinu, ali pre nego što listovi postanu previše zbijeni. Sečenje se vrši oštrim nožem, ostavljajući nekoliko spoljašnjih listova koji mogu štititi unutrašnjost biljke. Kelj se može čuvati u frižideru do dve nedelje, dok se u hladnijim podrumima može sačuvati i duže.
Kulinarstvo i upotreba
Ova sorta je nama omiljena zbog svog blagog, slatkastog, punog ukusa. Prosto cela kuća zamiriše kada se kuva kelj. Listovi su mekani, brzo se kuvaju i ne zahtevaju dugotrajno termičko obrađivanje. Glavice kelja Savoy su nezaobilazne u tradiciji pripreme sarmica. Njegovi listovi su nežni i lako se savijaju. Dovoljno je samo ga popariti u vrućoj vodi i spreman je za motanje. Pored toga, sjajan je u čorbama, varivima, dinstan s belim lukom i maslinovim uljem, ili kao lagani prilog uz meso.
Kelj seme
Svake godine ostavljamo par stotina semena za narednu sezonu. Od toga za naše potrebe potrošimo pedesetak komada. Ukoliko želite i vi da posejete seme kelja Savoy u svojoj bašti, obezbedite ga na vreme.
Ukusan i aromatičan, rastresitih glavica, izuzetno lak za uzgoj!
