HODAJUĆI (ŠETAJUĆI) LUK - STOGODIŠNJAK
Hodajući luk se širi šetajući po bašti
Hodajući luk Stogodišnjak, poznat i kao Egipatski šetajući luk ili metarski luk, je sorta koja privlači pažnju zbog svoje jedinstvene osobine da formira lukovice na vrhovima stabljika. Ne razmnožava se iz semena. Ove lukovice s' jeseni prirodno padaju na tlo. Iz njih na proleće niču nove biljke, čime se luk "šetajući" prirodno širi kroz baštu.
Ovo je naš stari autohtoni luk, a razlog zbog koga ga nazivaju i Egipatski šetajući luk nisam još otkrio. Rekao bih da je to samo komercijalno ime, izmišljeno radi atraktivosti u prodaji.
Specifičnosti Stogodišnjaka
Ova sorta luka se gaji uglavnom zbog svojih zelenih listova. Koristi se kao mladi luk. Možete ga brati više puta u toku godine, odsecajući lišće, koje će iznova izrastati iz iste glavice. Stogodišnjak je otporan i lako se uzgaja. Ne zahteva poseban prostor i može rasti u svim vrstama zemljišta. Popularan je među baštovanima koji vole praktične i dugovečne stare sorte. Ukus svežeg lista je malo blaži od klasičnog mladog luka, a najlepši je kada se proprži (npr. uz jaja) jer tada pušta svoje aromatične mirise.
Uzgoj i sadnja
Hodajući luk se obično sadi na jesen ili rano proleće, a nije greška posaditi ga i u bilo koje drugo vreme. Potrebno mu je samo malo zemlje, a žbunaste stabljike će se same snaći, dajući interesantan izgled bašti. U smislu uzgoja, oko njega nema nikakvog posla, osim da jedete mlado lišće. Na jesen, kada se na vrhovima pojave male lukovice slične arpadžiku, pustite ih da se sasuše. Nakon toga ih možete pokupiti i spremiti za narednu sezonu. Na taj način kontrolišete širenje hodajućeg luka, ne dozvoljavajući mu da šeta kuda on hoće. A možete sve prepustiti prirodi i dozvoliti Stogodišnjaku da se širi šetajući metarskim koracima levo i desno.
Stogodišnji luk raste visoko i proizvodi lukovice na vrhovima stabljika, koje prirodno padnu na tlo kada se sasuše. Na taj način se šetajući tamo-amo širi po zemlji. Jednom kada nabavite seme (lukovicu) ove stare sorte, biće u vašoj bašti narednih stotinu godina.
